U svedočenju Milice Nikolić, u otmeno iluminisanoj rekonstrukciji vremena koje je potonulo u istoriju, u neprestanom stapanju "privatne priče koja se ne može odvojiti od rada, priče koja kazuje mnogošta o okolnostima u kojima smo nastojali da nešto...
more
Staatsbibliothek zu Berlin - Preußischer Kulturbesitz, Haus Unter den Linden
Inter-library loan:
Unlimited inter-library loan, copies and loan
U svedočenju Milice Nikolić, u otmeno iluminisanoj rekonstrukciji vremena koje je potonulo u istoriju, u neprestanom stapanju "privatne priče koja se ne može odvojiti od rada, priče koja kazuje mnogošta o okolnostima u kojima smo nastojali da nešto uradimo i hronološko-faktografske ravni, Ruska arheološka Priča postepeno se ukazuje kao roman jednog doba u kojem su pripadnost modernizmu ili, barem, sklonost ka njemu, značili mnogo više od svakodnevno-običnog poetičkog (samo)određenja. Milica Nikolić je srpsku književnu i kulturnu sredinu upoznavala sa onom stranom ruske književnosti koja je, nekada, bila potpuno uklonjena iz vidokruga ili zatamnjena iz isključivo ideoloških razloga (futuristi, Lišvic, Hlebnjikov, Mandeljštam i žena mu Nadežda, Cvetajeva, Bahtin, Brodski, Kaverin i drugi). A potom taj roman u jednom trenutku diskretno prerasta u naročitu narativnu studiju o naciji.
U svedočenju Milice Nikolić, u otmeno iluminisanoj rekonstrukciji vremena koje je potonulo u istoriju, u neprestanom stapanju "privatne priče koja se ne može odvojiti od rada, priče koja kazuje mnogošta o okolnostima u kojima smo nastojali da nešto...
more
Staatsbibliothek zu Berlin - Preußischer Kulturbesitz, Haus Potsdamer Straße
Signature:
3 A 214667
Inter-library loan:
Unlimited inter-library loan, copies and loan
U svedočenju Milice Nikolić, u otmeno iluminisanoj rekonstrukciji vremena koje je potonulo u istoriju, u neprestanom stapanju "privatne priče koja se ne može odvojiti od rada, priče koja kazuje mnogošta o okolnostima u kojima smo nastojali da nešto uradimo i hronološko-faktografske ravni, Ruska arheološka Priča postepeno se ukazuje kao roman jednog doba u kojem su pripadnost modernizmu ili, barem, sklonost ka njemu, značili mnogo više od svakodnevno-običnog poetičkog (samo)određenja. Milica Nikolić je srpsku književnu i kulturnu sredinu upoznavala sa onom stranom ruske književnosti koja je, nekada, bila potpuno uklonjena iz vidokruga ili zatamnjena iz isključivo ideoloških razloga (futuristi, Lišvic, Hlebnjikov, Mandeljštam i žena mu Nadežda, Cvetajeva, Bahtin, Brodski, Kaverin i drugi). A potom taj roman u jednom trenutku diskretno prerasta u naročitu narativnu studiju o naciji.
